Motorni zmaj, tvrde njihovi piloti, sigurno će vam omogućiti ovu radost na najbolji način, jer za razliku od drugih vidova letenja, vožnja ovom letelicom je nešto što vas najviše približava pticama. Naime, motor vam je potreban samo prilikom poletanja i penjanja na 'bezbednu visinu', dok za krstarenje nebom i sletanje on može, ako to poželite, da bude isključen. Za to vreme, vaš jedini zadatak je da se igrate sa vazdušnim strujama, poput ptica koje rašire krila i njima ne mašu, a ipak dugo lete. Tada ćete čuti samo zvuk vazduha koji prelazi preko konstrukcije zmaja i to fino šištanje će vas opustiti do hipnotičkog mira.

Motorni zmaj se sastoji od trokolice, dela na kome su smešteni instrumenti, sedišta, oslonci za noge i nosač krila. Zatim, tu je, iza leđa pilota i putnika, motor, elisa i, naravno, trougaono krilo koje se nalazi iznad glava letača. Ukoliko se ovi delovi kupuju gotovi, budite uvereni da je sve proračunato sa visokim stepenom sigurnosti, tako da je konstrukcija zmaja itekako bezbedna. Pojedini zmajari sami prave svog zmaja, a i nije veći problem doći do nacrta i neophodnog materijala. Nekada se za letenje koristio motor od 'trabanta', pa i sada nije neobično videti da je na zmaju neki automobilski pogon, pod uslovom da je lagan i dovoljno snažan. Zmaja, inače, ne morate da držite u hangaru jer se ova sprava lako rasklapa, te je dovoljno da imate automobil sa kukom kojim biste vukli trokolicu i motor, dok sve ostalo staje na krov kola.

Poletanje i sletanje se izvodi sa raznih površina, a dovoljno je da imate par stotina metara neke ravne livade na kojoj nije naročito visoka trava. Brzina pri poletanju je šezdesetak kilometara na sat, dok je u vazduhu moguće postići i dve stotine, ali to zavisi od konstrukcije zmaja. Leti se, najčešće na nekoliko stotina metara visine, moguće je popeti se i više, ali za tim zaista nema potrebe. Naime, poznato je da je što veća visina, temperatura niža. Inače, najlepše vreme za letenje je u letnji sumrak kada minu vrućine, a vetar se smiri ili potpuno prestane.

Ako jednom probate da se provozate motornim zmajem, taj dan sigurno nećete zaboraviti. Autor ovih redova naredne noći od uzbuđenja nije uspeo da zaspi. Od tada, svaki slobodni trenutak koristi da ode do aerodroma i bude sa 'zmajarskom porodicom'. Inače, beogradski zmajari se okupljaju na aerodromu Lisičji jarak, na zrenjaninskom putu. U ovom predgrađu, gotovo svakog lepog dana na nebu možete videti raznobojna krila koja špartaju nebom. Među njima je i gospodin Bane Miljković, jedan od začetnika ovog sporta kod nas, koji je uvek raspoložen da potencijalne letače provoza, a ako se odluče da nastave sa letenjem i održi kurs.

Obuka obično traje desetak sati letenja. To zavisi od kandidata. Neko savlada ovu tehniku za 6-7 sati, a nekome je potrebno duplo više. Najinteresantniji je dan kada novopečeni pilot treba da sam odvoza svoj prvi samostalan let. To se u zmajarskom žargonu zove – 'laširanje'. Naravno, svi uspešno obave ovaj najteži korak i postaju piloti motornog zmaja. I, verujte, svima njima aerodrom postaje druga kuća, a zmaj draži od bilo čega drugog.