STUDIO
                                     TRADICIJE
                                     VRHUNSKIH
                                     DRVENIH ELISA

 

 

 

t o r n a d o

 

 

KAKO SAM NAPRAVIO PRVU ELISU..., I KAKO NASTAVIO...,

 

Obzirom da sam po profesiji stomatolog a pre toga zubni tehničar, to pretpostavlja neku vrstu tehničke obrazovanosti koja zapravo i ne potiče od učenja ovih profesija već iz detinjstva, kada sam već počeo da majstorišem sa dedom u zaledjini, koji je , uzgred bio kovač.

Nekako mi se tehnika postepeno zavukla pod kožu i od tada , a to tada je bilo pedesetih godina...,i to je ostalo za sva vremena u meni stim da su se razne struke i tehnologije smenjivale godinama i postepeno dopunjavale jedna drugu. Ovu tehničku bazu sam stalno dopunjavao kad god mi se pružala prilika...,npr.kada su električari bili u kući , ja sam stalno visio na njima, dosadjivao pitanjima i pomalo im pomagao..., to se ponovilo i sa zidarima, tesarima ..., kada sam gradio kuću...,mislim da sam najviše naučio, počev od saznanja kako se kopa temelj pa preko armiranja, betoniranja, zidanja, malterisanja, konstrukcije krovova, instalacije struje, vode, kanalizacije ...

Pored svega ovoga me je oduvek interesovala elektronika, hemija, mehanika, tehnologija obrade metala, livenje metala u livnicama , pravljenje raznih legura itd

Bilo bi tu priče za celu knjigu ali sam ovih par rečenica napisao samo zato da bi se zainteresovani čitalac upoznao , šta je sve potrebno da postoji u mozgu  da bi se iz toga jednog dana rodila  E L I S A .

Sa obradom drveta sam se upoznao poprilično kasno, već za vreme studentskih dana kada sam po preporuci jedne nastavnice muzike iz Niša, gde sam tada studirao, počeo sa nekim primitivnim alatima da radim duborez...,

Ovo je bila prekretnica sudbine u mom životu kada sam se zaljubio u drvo i počeo sa upoznavanjem jednog novog materijala i tehnologije koju do tada nisam ozbiljno poznavao. Nekoliko novih alata, dleta, turpija za drvo, čekića i sl. Pokrenulo je LAVINU ....,vrlo brzo, kako je obrada drveta zahtevala, počeo sam da proširujem , kako svoje znanje iz literature, tako i svoj fond alata i mašina. Prvo su to bile jevtine i proste mašine ali su kasnije ONE ZARADILE ponešto za obnavljanje mašinskog parka.

U ovoj fazi se u mom selu , u Bajši, dešavaju paralelno i neke druge, vrlo važne stvari za koje ja nisam ni znao niti bio zainteresovan.., a to je bilo ZMAJARSTVO., tj. letenje motornim zmajem. Možda je prošlo i pola godine dok su se ovi divni dogadjaji odigravali tik pored mene , a da ja nisam znao ama baš ništa o njima..., mada je tada već počela i teoretska obuka o letenju , o samogradnji letelica i naravno obuka letenja uz pomoć instruktora iz Madjarske a kasnije i naših domaćih.

Sve dok se jedna elisa nije polomila....,dotle je moja sudbina bila stomatologija i izrada nekih stolarskih potrebština za našu kuću, tokarenje drveta od milošte i pomalo pravljenje zubnih proteza..,

Jednog prolećnog dana 87.godine se kod mene pojavio Stevo Preradović, inače, inicijator svih zmajarskih dogadjaja u Bajši , a kasnije će se saznati da to neće ostati na tom nivou, već će se proširiti po celoj Jugoslaviji , tako smo se tada zvali...,i taj dotični Steva, koga sada već svi piloti poznaju u celoj Jugi, doneo jednu polomljenu elisu kod mene na UVID  sa pitanjem dali bih ja znao i mogao da iskopiram ovu, meni do tada samo na slici vidjenu stvarčicu.

E, tu počinje...,

Potrajalo je Bogami nekoliko meseci dok sa sanjao o tome kako uopšte započeti...,već sam polako počeo dobijati neke tehničke ideje i kada sam ih prezentirao budućim majstorima koji će izraditi neku , do tada nevidjenu mašinu , specijalno namenjenu za izradu elisa..., tako je počela i neka lavina saveta i raznoraznih tehničkih preporuka, kako ovo čudo napraviti..., tako da se iz svih tih informacija rodila jedna mašina koju sam tada nazvao trodimenzionalnom kopirnom glodalicom i to je ostala do današnjih dana tj. 2007g.

Trebalo je još dva tri meseca dok sam se usudio upotrebiti prvi laminirani blok od bukve koji su mi doneli naručioci jer tada još nisam imao presu za lepljenje slojevitog drveta, a moram reći da su oni pokušavali da naruče tu elisu u raznim fabrikama nameštaja u okolini.., tako da su stigli do faze izrade jednog laminiranog pravougaonika odgovarajuće debljine i dužine i ....,stali...,

 

Daklem, posle nekoliko meseci trvenja i borbe sa upoznavanjem nove mašine, raznim podešavanjima i prapravkama, usudjujem se da NAČNEM dobijeni materijal koga sam inače jako pažljivo počeo da obradjujem da ga nebi upropastio.

Pa...., posle nekoliko dana to parče drveta je na moju veliku radost i sreću, počela da liči na donetu mustru..., da ne kažem elisu..,

Sledeli su, naravno , ručni radovi nakon glodanja..., brušenje, turpeisanje, ulepšavanje  i nešto što je bilo nalik na

 balansiranje...,

 

 

Majstor Aleksa pored svog probnog stola za elise

Mašina za ispitivanje i štelovanje vrhunskih elisa Tornado

Nakon lakiranja, farbanja i sušenja, rađa se prava elisa

 

Mogu reći da sam bio vrlo uzbudjen kada sam izneo moje prvorodjenče na uzletište, gde je vrvelo od ljudi iz cele Jugoslavije a i šire. Stručnjaci su počeli da oblizuju pogledima i dodirima moje novorodjenče..., i za divno čudo , bili, po mom mišljenju , zadovoljni.

Odmah je usledila proba kada sam ja zamolio dotičnog instruktora iz Madjarske da samo pomalo rula na zemlji i da se vrati da vidimo dogadja li se šta na elisi ... u lošem smislu..,

Sećam se.., zvao se Hideg Imre.., kada je dodao gas, Trabantov motor je zacvileo, podigla se velika prašina a meni je srce bilo u grlu  a grlo suvo ko barut...,samo što nisam presvisnuo od silnog uzbudjenja i straha....,

Nije rulao..., dodao je još više gasa i odlepio se od zemlje i poleteo..., kada je postigao nekih pedeset metara visine, skinuo je gas..., kada sam ja imao utisak da se motor ugasio i bočno počeo da klizi prema jednoj parceli kukuruza..., e, ako tada nisam umro od straha , valjda nikad neću..., kada sam ga već video u mislima razbijenog u kukuruzištu...,on dodaje ponovo maximalni gas i uvis...,

Opet uzbudjenje ali sad već od radosti..., zaista,možda najšokaniji trenuci mog života..., jedva sam čekao da sleti i stane nogama na zemlju.., nisam očekivao nikakvu pohvalu, samo sam molio Boga da čovek ostane čitav. Tako se i desilo ..., i mislim da je to razlog zbog čega i sada , NAKON DVADESET GODINA PRAVIM ELISE.

Ovih dvadeset godina je proteklo zaista uzbudljivo što se nauke o letenju tiče jer sam morao i hteo i voleo sada već , da naučim što više o letenju a pogotovu o nauci koja se bavi projektovanjem, proračunavanjem  i experimentalnim ispitivanjima elisa. Zaronio sam i u ovu nauku, vrlo ozbiljno, sa velikim nadama da postanem profesionalac u ovom poslu. Nažalost , profesionalac nisam postao ali  MIROSLAV NENADOVIĆ sa svojim knjigom OSNOVI AERODINAMIČKIH KONSTRUKCIJA  sa podnaslovom  ELISE, daje mi uzuzetno veliki podstrek i daljoj želji za što većim i širim znanjima iz ovog velikog mora u kome su zastupljeni , kako matematika, geometrija, integralni računi, tabele, grafikoni ...,doduše pomalo zbunjujuće za nekog ko nije baš visoko obrazovan u ovoj oblasti ali na svu sreću i tu sam našao podršku u jednom vrlo obrazovanom čoveku iz našeg sela , Tot Jožefa, zvanog Joži bači... koji je usput održavao i časove teoretske nastave letenje u našem Aeroklubu  , kada ja još za to nisam ništa ni znao. Bila je tada zima, imali smo dosta slobodnog vremena, tada još nije bilo naručenih elisa pa smo se dali u nauku. Joži bači je dolazio kod mene svake Nedelje od 8 do 13č. Kada me je podučavao raznim principima letenja, pojma UZGONA, i Bogami potežih formula što se proračuna tiče.., zajedno smo spojili znanja u uvukli se u Nednadovića i u njegove grafikone, naravno ja sam celo vreme  ,vatao beleške, crtao, računao i polako počeo da crtam i razne aeroprofile iz podataka navedenih u tabeli..., mislim da je to bilo teže nego napraviti elisu, ali elisu praviti samo kao kopiju je po mom mišljenju zaglupljujući posao, nikada nisam voleo da radim nešto što neznam zašto radim....,iz toga se rodila jedna velika baza podataka i znanja i kako je vreme prolazilo, godinama se skupilo podosta raznih modela za elise..., trenutno ih ima preko stotinu..., a od toga je ponešto konstruisano u mojoj radionici a ponešto uradjeno i na osnovu donete polomljene elise od čega je kasnije nastao model koji je dobio svoje ime, a iza imena je uvek stajao jedan poduži proračunski rad i evidencija o karakteristikama istog

 

Tornado elise se skoro dvadesetpet godina vrte na letelicama širom evrope

Majstor Aleksa

prodaje kompletnu tehnologiju izrade
drvenih elisa , zajedno sa mašinama, probnim
stolom, presom, modelima, preostalim materijalom i
potrebnim alatima , a po potrebi i obuku do
kompletne izrade bar jedne elise.javiti se na

 


 

Postovani gosp. Aleksandre.
Juce smo prvi put upalili motor i probali elisu.Pokazala se veoma dobro. 
 To vam mogu reci zato sto smo tek danas malo vise letjeli jer sam imao malih 
problema sa vjesanjem krila i malo je vuklo u lijevo ali je sada sve sredjeno i 
Zmaj bukvalno leti sam.
Sto se tice elise potisak je izvanredan i zmaj poslije polijetanja penje kao 
borbeni avion i polijecemo sa 3/4 gasa( sa punim gasom penje pod  veoma velikim 
uglom)   a odljepljujemo se po mirnom vremenu ( sa dvojicom u trajku ) za 10-15 
metara ili 3-4 sekunde od dodavanja gasa.Elisa je kao stvorena za Rotax 582 , 
nije mnogo bucna i leti sa veoma malim brojem obrtaja (detaljnije cu vam to 
napisati kada stavim obrtomjer ali po mome misljenju odrzavamo horizontalan let 
sa 1/3 gasa. 
 Krilo se pokazalo kao veoma dobro (Atlas 21 m 2)i veliko tako da zmaj bukvalno 
lebdi u vazduhu , a odlepljuje se sa oko 35 km/h i veoma je upravljivo..
Vise informacija kada detaljno ispitamo citav Zmaj.
Srdacan pozdrav od Igora.

 

Bajša, kraj Bačke Topole


Aleksa

kuća: 024
721 326

mobilni: 036 188 1926
 

tornado@stcable.net