Францис Рогалло, инжењер ваздухопловства, који је, почевши од модела направљеног од кухињске завјесе, дизајнирао крило које је довело до висећег једрењака, падобрана, спортског падобранства и летења каитом, умро је у уторак у својој кући у Јужној обали, Сјеверна Америка. Имао је 97 година.

Његова породица најавила је смрт.

Такав је утицај господина Рогалла на лаган лет да су се крила змајара годинама називала Рогалло крила, а да се чланови Удружења за једрење и параглајдинг и данас називају члановима Рогалла.
У интервјуу у петак, Давид Гловер, бивши председник удружења, назвао је господина Рогалло "оцем змаја".Сага је почела после Другог светског рата. Жена господина Рогалла, Гертруде, помогла му је да развије своје идеје за флексибилну, ултралагану летјелицу. Користила је своју шиваћу машину и цветну кухињску завесу са цветним бојама да пружи супстанцу визији, својеврсном прелазу између једрилице и падобрана.
Господин Рогалло мислио је да се његово „флексибилно крило“ може користити за нове врсте чамаца, копнених возила и ваздухоплова, али нико, укључујући његовог послодавца, Национални саветодавни комитет за ваздухопловство, није био заинтересован. Пар је добио патент у оба своја имена и почео да продаје изум као змај.

Резултат је био змај у облику троугла који се показао савршеним за извођење трикова. То је била таква новост да је Меиер Бергер написао у Нев Иорк Тимесу 1954. године да би "уплашио Бена Франклина."
Три године касније, Совјетски Савез је лансирао сателит Спутник, НАСА , која је наследила Национални саветодавни комитет за ваздухопловство, одједном је била веома заинтересована. Изум господина Рогалла, који се данас назива параглајдер, виђен је као начин враћања свемирских капсула на земљу с више прецизности него што то допушта традиционални падобран.
Вернхер вон Браун, угледни амерички ракетни научник, позвао је господина Рогалла, који је водио тим од 100, у Алабами на лични брифинг.
Роднеи Г. Росе, који је успео да избегне, слети и опорави се за програм Гемини, рекао је Тхе Тимесу 1962. године да је параглајдер „проблем слетања управљаног свемирског брода трансформисао из нечег необичног у нешто обично - слетање лаког авиона "Али у трци против времена, параглајдер је напуштен 1964. године због старомодног падобрана. Вести и слике рада господина Рогалла за НАСА повремено су се појављивале у медијима. Године 1954., г. Рогалло је пророчки рекао Форд Тимесу, месечном издању компаније Форд Мотор Цомпани, да може замислити људе који ходају врховима брда и планина и врте се далеко.
У Аустралији су људи почели мислити да је ново крило само ствар летења иза чамаца, док су авантуристички Американци замишљали скоке са брда.
Пријава за билтен Цалифорниа Тодаи
Вести и приче које су важне Калифорнијама (и свима другима који су заинтересовани за државу) достављали су се радним јутром.
Слажете се да ћете повремено добијати ажурирања и посебне понуде за производе и услуге Тхе Нев Иорк Тимеса.
ВИДИ УЗОРАК ПРАВИЛА О ПРИВАТНОСТИ ОДЈАВИТЕ СЕ ИЛИ НАС КОНТАКТИРАЈТЕ БИЛО КАДА
У е-маил поруци, Ницк Грееце, уредник магазина о змају и једрењаку у Сједињеним Државама, рекао је да је прва особа која је направила једрилицу користећи крило Рогалло био Барри Палмер, који је за рад господина Рогалла сазнао у часопису Авиатион Веек у августу 1961. године. и који је два месеца касније у близини Сацрамента извео први лет.
Данас у Сједињеним Државама годишње лети око 50.000 људи, а многи плаћају више од 4.000 долара за једрилице.
Францис Мелвин Рогалло рођен је у Сангеру, Калифорнија, 27. јануара 1912. године, а ухватио је летећу бубу у 7 након што је барнстормер летео над градом. Касније, када се покушао придружити војсци као пилот, одбијен је јер је у дечијем удесу изгубио део десног стопала, известио је Виргинијан-пилот 2003. године. Дипломирао је на Станфорду са дипломом машинске и ваздухопловне технике 1935.
Иако саветодавни комитет за ваздухопловство није показао интересовање за идеје господина Рогалла, речено му је да је добродошао да ради на њима у своје време, рекла је његова ћерка. Тако су он и његова супруга користили столне вентилаторе и картон за постављање ветро тунела код куће. Резултат је био његов проналазак, чији је дизајн лиценцирао произвођача змајева.
Његова супруга, бивша Гертруда Сугден, која је предавала у једнособној школи пре него што су се венчали, умрла је 2008. Г. Рогалло су преживеле његове ћерке Марие Рогалло Самуелс, познате као Бунни, Царол Рогалло Спаркс и Францес Рогалло МацЕацхрен; његов син, Роберт; троје унучади; и седам праунука.
Упркос својој маневрибилности и издржљивости, Рогаллос-ов Флекиките од 4 или 5 долара натјецао се са обичним змајевима који коштају димере и био је умерено успешан. Али то је био једини новац који је господин Рогалло зарадио на свом изуму: педесетих година прошлог века поклонио је своја патентна права савезној влади како би његово знање могло да се дели што је могуће шире.
Године 1962. НАСА је господину Рогаллу додијелила 35.000 долара за развој његовог концепта флексибилног крила, највећег таквог признања икад проналазача, каже историја агенције. Његова ћерка рекла је да је требало да буде ослобођена пореза, али ИРС је тражио порез. После дуге, свађане борбе, господин Рогалло је новац вратио НАСА-и.
Г. Рогалло се повукао 1970. године и одлучио је да живи у близини Китти Хавк, због лета браће Вригхт. Упознао је Орвилла Вригхта 1939. године.
У 62. години, господин Рогалло се поклонио на динама Китти Хавк. Последњи лет тамо је одвео на свој 80. рођендан.
Верзија овог чланка појављује се у штампаном облику на страници Д8 њујоршког издања са насловом: ФМ Рогалло, 97, Отац змаја. Ордер Репринтс|Данашњи рад|претплатити се