MOŽE LI ZLATIBOR DA POVRATI LETAČKU SLAVU

Aerodrom za turiste

Paraglajderi i motorni zmajevi ovih letnjih dana promiču nebom nad visovima Zlatibora. Zaogrnuti platnenim krilima pastelnih boja ili u malim motornim letelicama plove zaljubljenici beskrajnih prostranstava. Iz godine u godinu tih poklonika visina sve je više na ovoj planini.

Nedovoljno se, naime, i među letačima zna da je Zlatibor imao zanimljivu vazduhoplovnu prošlost. U vreme Kraljevine Jugoslavije bio je naš najveći jedriličarski sportsko-vazduhoplovni centar. Radila je tu jedriličarska škola, najznačajnija po broju polaznika i osvojenih diploma u to doba. Jedna izuzetna generacija ostvarivala je snove o letenju na vencima Tornika, Čigote, Krive Breze...

Ali kad je Drugi svetski rat prošao, nastupio je nekakav muk o toj vazduhoplovnoj istoriji Zlatibora. Ko zna zašto, decenijama se o tome nije ni pričalo. Plejada predratnih pionira plavog sporta u nas – pilota, studenata,profesora, vojnika koji su se pod okriljem Kraljevskog aerokluba "Naša krila" najpre okupili u Akademski aeroklub Univerziteta u Beogradu, a potom put za nebo počeli da grade na Zlatiboru – pala je u zaborav.

Krila Zlatibora

Ipak, to vreme, ljude i događaje nije zaboravio Božidar Marjanović, magistar ekonomije iz Beograda, rodom Užičanin. Sve ovo pretočio je u knjigu "Krila Zlatibora",koja je nedavno objavljena. Imao je kao dečačić Božidar tu privilegiju da pre Drugog svetskog rata letuje na Zlatiboru. Zajedno sa ostalom decom lepršao je svakodnevno oko impozantnog hangara sa belim letilicama i simpatičnim momcima, trčkarao oko njih i njihovih čudnih naprava, išao s njima na Čigotu i Krivu Brezu. Urezao neizbrisive tragove u sećanje. Dovoljno da iz anonimnosti izvadi jedno lepo vazduholovno doba Zlatibora.

"Proteklih decenija pisano je o predratnom vazduhoplovstvu, manje o jedriličarstvu, ali o Zlatiboru, najvećem centru te vrste u Kraljevini Jugoslaviji, skoro nikad i ništa. Razlog tog ćutanja nije mi dovoljno poznat. Čuo sam i takve priče da su neki od tadašnjih 14 "veličanstvenih" jedriličara bili na drugoj strani u ratu, pa da je to možda uzork. U svakom slučaju, sada se, napokon, zna dovoljno o tom vremenu", kaže Božidar Marjanović.

Pišu "Krila Zlatibora" i o jedriličarskoj školi, osnivanju jedriličarskog doma, letelicama, zgodama i nezgodama u letovima i obuci mladih vazduhoplovaca. Tri stotine zaljubljenika u visine tada su postali nosioci jedriličarskih diploma i priznanja zlatiborske škole. Piše knjiga o prošlosti, ali dotiče i sadašnjosti, u kojoj su ovu planinu neki novi entuzijasti paraplaninci (pravi srpski naziv za paraglajdiste, kako je u predgovoru napisao kapetan Vlada Šams) počeli instinktivno da otkrivaju.

Može li Zlatibor povratiti staru slavu u sportskom vazduhoplovstvu?

Neki nagoveštaji da je to moguće postoje, mada su decenije prohujale i nekadašnji sjaj ugasio. Ipak, sve jasnije se čuje poslednjih godina na ovoj planini priča o potrebi vazduhoplovne renesanse Zlatibora, o novom osvajanju neba. U svetu je,recimo, paraglajding sve popularniji, sa već oko pet miliona poklonika, a Zlatibor se, poznat je, sve više okreće stranom turističkom tržištu. I ne samo paraglajding. Debelu zaradu moguće je ubrati i od drugih vidova letenja.

Školski centar

Pod Tornikom je, na primer, uređeno letilište za motorne zmajeve, a paraglajding klub nazvan "Cirus" radi čitavu deceniju na Zlatiboru i ima nameru da otvori centar za školovanje pilota paraglajdista. Ipak, najvažnija priča u celoj nameri je izgradnja sportsko–turističkog aerodroma u neposrednoj blizini Zlatibora.

Pre više godina tu gradnju počela je privatna firma "Ada" iz Užica, vlasnika Slobodana Nikolića. Dobar deo zemljišnih radova, u koje je uloženo preko milion maraka, već je završen. Uskoro se očekuje nastavak gradnje i dovršenje prve faze poletno–sletne staze od 760 metara(ukupna dužina aerodroma je 1.400 metara). Ceo kompleks obuhvata 57 hektara zemljišta, a projekat predviđa međunarodnu moto–kros pistu,školu letenja za letače na slobodnim i motornim zmajevima, paraglajderima i drugim letelicama. Planira se da to bude obrazovno–školski centar evropskog nivoa za dobijanje dozvola za sportske i profesionalne pilote.

Za potpun završetak tog aerodroma potrebno je još novca, a obećano je da će grčka vlada, u okviru pomoći Zlatiborskom okrugu, sa 250 hiljada evra pomoći preostale poslove.

Pored pomenutog, autor knjige Marjanović kaže da je razgovarao sa vazduhoplovcima iz Beograda i da su oni spremni da organizuju međunarodno takmičenje paraglajdista ili zmajara na Zlatiboru, da dođu letači iz cele Evrope, koji uvek traže nove predele i bili bi, sigurno, oduševljeni Zlatiborom. Takođe, ozbiljno se razmišlja i o postavljanju spomen obeležja nekadašnjim jedriličarima, a možda i o otvaranju muzeja jedriličarstva na Zlatiboru. Ima, dakle, izgleda da ovde vrate nekadašnju vazduhoplovnu slavu. Sve je, istina, na početku, u očekivanju da oni koji odlučuju i parama raspolažu naprave korake. A letači su opet postali stvarnost Zlatibora i sa tim treba računati.